Poslednjih 5 aktivnih tema na forumu

Freedom Fight

Nova publikacija POKRETA ZA SLOBODU

(klikni na sliku da bi preuzeo publikaciju u elektronskom obliku)

Na poziv organizacije UJEDINJENIH NACIJA za hranu i poljoprivredu (FAO) predstavnik POKRETA ZA SLOBODU je učestvovao u savetovanju civilnih organizacija održanom u Bukureštu 28-31. marta na kojem se govorilo o potrebi reformisanja prehrambenog sistema kako bi se zaštitila prava malih poljoprivrednih proizvođača. Usvojena je zajednička deklaracija u koju je uvrštena i sledeća intervencija našeg predstavnika u vezi sa OTIMANJEM POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA koje se dešava kroz privatizaciju i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju: ''Regarding the EU enlargement policy and accession of the countries that are still not member of the EU, it has to be recognized how the Stabilization and Association Agreements (SAA) are contributing to the land grabbing and small farmers loss of the right to the access to land. Through SAA foreign companies will be allowed to take over agricultural land whose ownership is being disputed since it was a subject of the corrupted process of the privatization done with the purpose of land speculations and money laundering and whose actors are in some cases under criminal charges or investigations. In this way SAA could contribute to covering up and legitimizing privatization theft done in the countries that are in the EU accession process. Implementing more flexible methods for re-negotiation terms of SAA could allow to the EU candidate members to defend its small farmers right for the access to land and prevent land grabbing''.

Otpor NATO agresiji – jedna od bitaka u globalnom ratu - Milenko Srećković, Politika, 24. mart 2014.

Naš prijatelj i saradnik Aleksandar Aco Todorović, vođa ''Izbrisanih'' iz Slovenije, pronađen je mrtav u Ptuju. Todorović je sa svojim prijateljima uspeo da nakon dve decenije primora republiku Sloveniju da prizna administrativno etničko čišćenje koje je sprovela nad svojim građanima u trenutku proglašenja nezavisnosti od SFR Jugoslavije 1991. godine. Međutim, posledice ''brisanja'' iz registra stalnog stanovništva bile su tragične i mnogi od desetina hiljada ''izbrisanih'' sve do danas nose bolne i neizbrisive ožiljke usled gubitka svih stečenih prava u republici Sloveniji. Acu Todorovića pamtićemo po hrabroj i neumornoj borbi za pravdu, ali i po prijateljskom odnosu sa svima sa kojima je u toj borbi sarađivao, uprkos teškim uslovima u kojima je živeo. Duboko žalimo zbog njegove smrti; Balkan je ostao bez jednog od najhrabrijih ljudi.

Milenko Srećković

Pokret za slobodu 15. februar 2014. Tribina Pokreta za slobodu sa Izbrisanima iz decembra 2012: http://www.youtube.com/watch?v=xlMSloWv0_MReportaža RTS-a o Izbrisanima tokom tribine i protesta Pokreta za slobodu ispred ambasade Slovenije u Beogradu 2008. godine:http://www.youtube.com/watch?v=z48sGY9MprE

Zašto smo demolirali tablu Agencije za privatizaciju

Skidanjem i demoliranjem table Agencije za privatizaciju želimo da simbolično započnemo proces ukidanja institucija koje od svog nastanka deluju protiv interesa i egzistencije većine stanovnika u Srbiji. To je samo još jedan korak naše organizacije u borbi protiv kapitalističkih mera uperenih protiv radnika i seljaka. Ovim, takođe, želimo da damo primer ostalim radnicima kakav način borbe smatramo da ubuduće treba voditi.

Već godinama predvodimo anti-privatizacionu borbu u Srbiji i organizovali smo veći broj protesta za raskid privatizacija na kojima smo ukazali na čitav sistem uništavanja ekonomije zarad bogaćenja malog broja ljudi. Radnička borba dala je rezultate i podstakla preispitivanja brojnih nelegalnih privatizacija, ali čitav sistem pljačke još uvek nije razmontiran. Trenutna državna borba protiv korupcije odlazi u krivom smeru, jer ne dolazi ni do reformisanja ni do ukidanja institucija koje su omogućile najveće pljačke. Ovim činom želimo da poručimo da bez ukidanja Agencije za privatizaciju i raskida sa privatizacionom, kapitalističkom politikom nema oporavka ekonomije, niti mogućnosti stvaranja alternativne ekonomije koja bi bila u interesu stanovništva, pod demokratskom narodnom kontrolom, i koja bi očuvala zajednička dobra, zemljište, prirodne resurse i zdravu prirodnu sredinu.

Ne zanima nas što smo počinili jedan nelegalan čin, jer je on apsolutno legitiman uzimajući u obzir posledice neustavnog delovanja Agencije za privatizaciju po životni standard radnika i stopu nezaposlenosti, i uzimajući u obzir budućnost koju treba izgraditi na potpuno novim anti-kapitalističkim i anti-privatizacionim principima.

Pozivamo radnike na solidarnost i nastavak borbe.

Do pobede!

Vaš POKRET ZA SLOBODU

Novi internet časopis POKRETA ZA SLOBODU na engleskom jeziku, koji objavljujemo od avgusta 2013. godine, nalazi se na web adresi: www.freedomfight.net (Freedom Fight Info - Voice of the Resistance around the Globe). Možete nas pratiti i preko FB grupe: https://www.facebook.com/FreedomFightInfo

Protest POKRETA ZA SLOBODU ispred Agencije za privatizaciju 18. februara 2013.

Protest POKRETA ZA SLOBODU 14. septembra 2012. ispred Predsedništva Srbije

Protest POKRETA ZA SLOBODU 17. aprila 2012. ispred Vlade Srbije

Video snimak konferencije za novinare Pokreta za slobodu povodom nove radničke protestne šetnje koja će se održati u ponedeljak, 18. februara, sa početkom u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju, možete pogledati na sledećem linku: http://www.webtv.rs/partnerplay/blic/50289/konferencija-za-novinare-pokreta-za-slobodu--najava-radnicke-protestne-setnje Na pres konferenciji u Press centru UNS-a, Pokret za slobodu najavio je novu protestnu šetnju, zakazanu za ponedeljak 18. februar u 16 časova ispred Agencije za privatizaciju. Ciljevi novog protesta nadovezuju se na višegodišnji rad Saveta za borbu protiv korupcije i njegove predsednice, pokojne gospođe Verice Barać, kao i na zalaganja samog Pokreta za slobodu i prethodne proteste u njegovoj organizaciji.  Dogovor postignut sa gospodinom Oliverom Antićem, savetnikom za pravna pitanja predsednika Nikolića, do kog je došlo nakon protesta od 14. septembra 2012, nije doneo očekivane rezultate: situacija u preduzećima oštećenim privatizacijom i dalje se pogoršava, a od obećane saradnje, obnove proizvodnje i obeštećenja radnika preostala su samo spektakularna hapšenja. Iz tog razloga, Pokret za slobodu, u saradnji sa brojnim radničkim i seljačkim grupama, obnovio je i dopunio svoje zahteve; po rečima njegovog predstavnika Milenka Srećkovića, primarni zahtev novog protesta biće utvrđivanje odgovornosti Agencije za privatizaciju kao i svih nadležnih institucija koje su omogućavale privatizacionu pljačku – a u skladu s tim i ukidanje ove Agencije, koja je, ne ispunjavajući svoje obaveze, ili ih ispunjavajući selektivno i nepravilno, doprinela propasti ogromnog broja preduzeća. Od 2284 privatizovanih firmi 1070 njih završilo je u stečaju, dok je od 664 raskida kupoprodajnih ugovora većina njih usledila tek pošto su se preduzeća već našla na rubu propasti. S druge strane, u 253 privatizovana poljoprivredna preduzeća otpušteno je preko 65.000 poljoprivrednih radnika, a do poništenja ugovora u nekih šezdeset preduzeća došlo je tek nakon što je u njima otuđena sva mehanizacija i druga oprema. Jednim od glavnih krivaca za taj kolaps može se smatrati upravo Agencija za privatizaciju, koja je ignorisala brojne radničke ukaze, dopuštala gašenje proizvodnje, rasprodaju fabričke imovine i neosnovana hipotekarna zaduživanja: a ne ispitujući poreklo novca uloženog u privatizaciju omogućila je i da se kao kupci pojave ljudi sa policijskih poternica, narko dileri i slični „biznismeni“ – što je više nego dovoljna potvrda njene neefikasnosti i razlog za njeno ukidanje. Drugi zahtev Pokreta za slobodu biće donošenje zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji, čime bi se obezbedilo da i u budućnosti niko ne prođe nekažnjeno za uništavanje privrede; a Pokret neće odustati ni od svog ranijeg zahteva, da se radnici obeštete zbog uništavanja njihovih fabrika i radnih mesta, i to na taj način što bi se obnovila proizvodnja u njihovim preduzećima. Radi rešenja ovog gorućeg problema radničke grupe već su, na poziv gospodina Antića, Predsedništvu dostavile brojne dopise o situaciji u svojim firmama, kao i predloge za njihov oporavak, koje je Predsedništvo prosledilo nadležnim institucijama: ali na te dopise do sad nije bilo nikakvog odgovora. Pokret za slobodu zato ponovo predlaže formiranje radnih grupa u kojima bi predstavnici samih radnika sarađivali sa odgovarajućim institucijama, i u kojima bi se zajednički radilo na obnavljanju proizvodnje – podsećajući na to da postoje brojni načini na koje bi država u tome mogla uzeti učešća, i kasnije povratiti svoja potencijalna ulaganja. Kao sledeći zahtev istaknuta je neophodnost obnove domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija. Strane firme u Srbiji dobijaju 5 do 10 hiljada evra po otvorenom radnom mestu, dok domaća preduzeća propadaju u samo par godina po svojoj privatizaciji: pri čemu je korupcija političara koji omogućavaju takvo poslovanje skoro nedokaziva. Najveći je problem, po rečima Srećkovića, to što ni sadašnja vlast nema nikakvu viziju privrede koja ne bi bila zasnovana na ideologiji slobodnog tržišta, stranih investicija i društvenog uređenja koje propisuju međunarodne finansijske institucije: što je i pod prethodnim režimom u Srbiji značilo samo eksploataciju i poniženje radne snage i onemogućavanje suverenog i samoodrživog razvoja. Najbolji primer za to daje Ju-es stil, koji je, otišavši iz Smedereva, za sobom ostavio socijalnu katastrofu – kao što je učinio i u Pitsburgu, sedamdesetih, kad je zbog njega ostalo bez posla 10.000 ljudi. Umesto besplodne saradnje sa stranim investitorima, rešenje treba tražiti u suverenoj domaćoj ekonomiji, smatra Srećković, podsećajući da je jedan od razloga opstanka Srbije pod sankcijama devedesetih billa razvijena poljoprivredna proizvodnja i jaka domaća farmaceutska industrija. Najzad, Pokret za slobodu zahtevaće i sprečavanje dalje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta. Rok koji predviđa omogućavanje prodaje zemljišta strancima četiri godine nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji dogovoren je očigledno i isključivo u interesu preprodavaca, kojima je jedini cilj da što pre prodaju jeftino stečeno zemljište po skupim evropskim cenama. To je zemljište, šta više, i prisvojeno na nezakonit način, budući da je veći broj otkupljenih parcela bio u državnom ili zadružnom vlasništvu, i promena njegovog oblika svojine bila je potpuno nepropisna.

Nova protestna šetnja POKRETA ZA SLOBODU održaće se u ponedeljak, 18. februara, okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju u 16 časova. Protestna kolona će se od Agencije za privatizaciju uputiti ka Skupštini Srbije i Ministarstvu ekonomije a zatim ka Predsedništvu, gde očekujemo nastavak pregovora započetih na prethodnom protestu. ZAHTEVAMO: - Utvrđivanje odgovornosti države i nadležnih institucija za privatizacionu pljačku. - Utvrđivanje odgovornosti i ukidanje Agencije za privatizaciju. - Donošenje Zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji. - Obnavljanje proizvodnje u oštećenim preduzećima. - Obnavljanje domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija. - Zaustavljanje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta. DOĐITE da ZAJEDNO stvaramo BUDUĆNOST POKRET ZA SLOBODU -------------------------------------------------- Saopštenje Koordinacionog odbora radničko-seljačkih organizacija Radnički protesti u poslednjoj deceniji, direktno i indirektno, doveli su do određenih pozitivnih promena u našem društvu. Međutim, ostalo je još mnogo toga što treba menjati. U ponedeljak, 18. februara u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju nastavljamo našu višegodišnju borbu protiv korupcije u privatizaciji. Kao i svi nedavni protesti u organizaciji POKRETA ZA SLOBODU i ovaj je posvećen uspomeni na VERICU BARAĆ, osobu koja se najviše zalagala da se i u našoj zemlji poštuju prava običnih ljudi. Pozivamo sve radnike, udruženja i sindikate koji brinu o opštem interesu društva u kojem živimo da nam se priključe i podrže protest. Svi zajedno do pobede! Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija ------- Pokret Ravnopravnost, Zrenjanin Udruženje Solidarnost, Subotica Pokret akcionara, radnika i sindikata, Kragujevac Udruženje Paori, Crepaja Udruženje Obruč, Ratkovo Građansko-sindikalni front, Vršac Udruženje bivših radnika Zastave elektro, Rača Udruženje akcionara i bivših radnika Srboleka, Beograd Udruženje za zaštitu prava radnika Uranak, Rakovica Samostalni sindikat UP ‘‘Tri grozda‘‘ Samostalni sindikat metalaca Srbije Minel Transformatori Savez samostalnih sindikata Srbije u IP “Prosveta“ a.d, Beograd Udruženje akcionara IP “Prosveta“ a.d, Beograd Pokret za slobodu

U Pokretu za slobodu, koji okuplja radnike, kažu da hapšenja vlasnika firmi nisu dovoljna i da bi glavni cilj vlasti morao biti oporavak preduzeća, izvještava novinarka Al Jazeere Jelena Milutinović.

Izbor iz štampe

nazad na vrh

 

Z magazin je nezavisni tromesečni magazin posvećen protivljenju nepravdi i represiji, i stvaranju slobode. Namera magazina je da pomogne naporima aktivista ka ostvarenju bolje budućnosti. Pokušaćemo da informišemo i nadahnemo ljude na borbu i rešavanje problema pitanja koje se često postavlja radikalnim aktivistima: ''Znamo protiv čega ste, ali šta želite umesto toga?''

Takođe želimo da pomognemo napore ka razvijanju vizije i strategije za nastanak budućeg društva koje bi bilo pravedno i participativno.

Z magazin izlazi četiri puta godišnje. Letnji broj - 1. juna; jesenji broj - 1. septembra; zimski broj - 1. decembra; prolećni broj - 1. marta.

Izdavač je Pokret za slobodu - Freedom Fight (www.freedomfight.net)

Srećan sam što čujem da će postojati balkansko izdanje Z magazina. Siguran sam da će to biti veliki doprinos progresivnoj misli u tom važnom delu sveta. Svuda će doprineti ideji međunarodne solidarnosti među radnicima. Imate moje najlepše želje.

Hauard Zin

Bilo mi je vrlo drago kada sam čuo za plan o stvaranju balkanskog Z magazina (...) Nadam se da će postati iskra koja će inspirisati nastanak sličnih poduhvata u regionu i širom sveta.

Noam Čomski

Obećavajuće je što na Balkanu postoje napori usmereni ka stvaranju novog društva, odvojeni od elitom dominiranih nacionalnih i internacionalnih veza, korporativne globalizacije, itd. i jedan praktičan korak ka ostvarenju te vizije je stvaranje balkanskog Z magazina. To je znak nade.

Kris Spanos

Oduševljen sam što će ljudi na Balkanu sada imati pristup levičarskoj perspektivi Z magazina. Ovo je perspektiva za koju verujem da je mnogo bliskija stvarnim potrebama ljudi od one koju pružaju mediji donirani od strane vlade i reklamom. Očajno nam je potrebno takvo otvaranje očiju da bi nas osposobilo da se inteligentno suprotstavimo ružnim efektima neoliberalizma i Vašingtonskog (i NATO) konsenzusa.

Edward S. Herman


 

Ne ideologija, već sloboda - intervju godinu dana nakon izlaska prvog broja Z magazina

Z magazin i balkanski zapatisti, KakoGod - regionalni magazin, 25. 12. 2007.

Z MAGAZIN ZA BALKAN - NOVI SLOBODARSKI GLAS U REGIJI, Zamirzine, 3. 12. 2007.

Prvi broj časopisa Z magazin, `Glas Javnosti`, 10. jun 2007

Antiglobalisti u Srbiji, tekst u `Politici`o Z magazinu i Freedom Fightu, 07. 09. 2007.

 

Video snimci:

Prezentacija Z magazina u Novom Sadu, 10. januara 2008:
http://youtube.com/watch?v=uGlHk_tAijs
Razgovor o Šinvozu i BEKu:
http://youtube.com/watch?v=_-zjBdDMwBU
Sporazum o readmisiji:
http://youtube.com/watch?v=6LCTJjDhWAo
Razgovor o neoliberalizmu:
http://youtube.com/watch?v=aladCjBUftw

 

Z magazin je osnovan 1987. od strane dvoje osnivača South End Press izdavačke kuće. Imenovanje magazina inspirisano je filmom Z, koji je režirao Kosta-Gavras, koji pripoveda o represiji i otporu u Grčkoj. Drug Z (vođa otpora) ubijen je a protiv njegovih ubica, kao i protiv šefa policije, podignuta je optužba. Umesto očekivanog pozitivnog ishoda, tužilac misteriozno nestaje a desničarska vojna hunta preuzima vlast. Bezbednosna policija pokreće se da spreči ''ubuđalost uma'', infiltraciju ``izama`` i ``sunčevih pega``.

 

Tokom odjavne špice, umesto spiska glumaca i filmske ekipe, izlazi spisak stvari koje je hunta zabranila. A to su: mirovni pokreti, sindikati, nošenje duge kose, Sofokle, Tolstoj, Eshil, štrajkovi, Sokrat, Jonesko, Sartr, Bitlsi, Čehov, Mark Tven, kafanska udruženja, sociologija, Beket, međunarodna enciklopedija, slobodna štampa, moderna i popularna muzika, nova matematika, i slovo Z, koje je, na poslednjoj sekvenci filma, nažvrljano na trotoaru, simbolizujući ''da je duh otpora živ''.

 

 

Pogledajte ovde kako se pretplaćujete na Z magazin

Pretplatnicima šaljemo i dodatni materijal (Glas radnika, Glas izbeglica, filmove i knjige)

 

Pretplata za čitaoce izvan Srbije

 

Cena jednog primerka Z magazina je 100 dinara. Preko 5 primeraka istog broja Z magazina možete kupiti po ceni od 70 dinara. Preko 10 primeraka istog broja po ceni od 50 dinara.

 

Ukoliko niste naš pretplatnik Z magazin možete potražiti:

- na kioscima ’Štampe
- na kioscima Future Plus

-u knjižari ''Beopolis'', u Domu omladine (ulaz iz Makedonske), Beograd

-u knjižari ’’Beoizlog’’, Trg Republike 5, u Beogradu

-u Omladinskom centru Ck13 u Novom Sadu, u ul. Vojvode Bojovića br.13.

-u knjižari ’’Park’’, Knjaza Miloša 150, u Aranđelovcu

-u ''Knjižari na trgu'', Dimitrija Tucovića 64, u Užicu

-u Info klubu, Cara Lazara 4, u Čačku.

-u kafiću ''Klupče'', Carice Milice 1, Zrenjanin

-u Zagrebu, Z magazin možete nabaviti svakog ponedeljka u 19h u net klubu ’Mama’, u ul. Preradovićeva br.18.

-u Rijeci, u infošopu ’Škatula’ na adresi Delta br. 5/1.

-u Puli, u infošopu 'Mica-Maca', u društvenom centru «Karlo Rojc» – prizemlje (desno).

-u Sloveniji, u A-infoshopu, Metelkova 6 - 1000 Ljubljana Slovenia

 

Prijavite se na Mejl listu Z magazina

 

Email:  

Sadržaj mejl liste Z magazina možete čitati na sledećem linku:

http://groups.google.com/group/z-magazin-balkan/topics

Pokret za slobodu - Freedom Fight