Protest POKRETA ZA SLOBODU ispred Agencije za privatizaciju 18. februara 2013.

Protest POKRETA ZA SLOBODU 14. septembra 2012. ispred Predsedništva Srbije

Protest POKRETA ZA SLOBODU 17. aprila 2012. ispred Vlade Srbije

Video snimak konferencije za novinare Pokreta za slobodu povodom nove radničke protestne šetnje koja će se održati u ponedeljak, 18. februara, sa početkom u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju, možete pogledati na sledećem linku: http://www.webtv.rs/partnerplay/blic/50289/konferencija-za-novinare-pokreta-za-slobodu--najava-radnicke-protestne-setnje Na pres konferenciji u Press centru UNS-a, Pokret za slobodu najavio je novu protestnu šetnju, zakazanu za ponedeljak 18. februar u 16 časova ispred Agencije za privatizaciju. Ciljevi novog protesta nadovezuju se na višegodišnji rad Saveta za borbu protiv korupcije i njegove predsednice, pokojne gospođe Verice Barać, kao i na zalaganja samog Pokreta za slobodu i prethodne proteste u njegovoj organizaciji.  Dogovor postignut sa gospodinom Oliverom Antićem, savetnikom za pravna pitanja predsednika Nikolića, do kog je došlo nakon protesta od 14. septembra 2012, nije doneo očekivane rezultate: situacija u preduzećima oštećenim privatizacijom i dalje se pogoršava, a od obećane saradnje, obnove proizvodnje i obeštećenja radnika preostala su samo spektakularna hapšenja. Iz tog razloga, Pokret za slobodu, u saradnji sa brojnim radničkim i seljačkim grupama, obnovio je i dopunio svoje zahteve; po rečima njegovog predstavnika Milenka Srećkovića, primarni zahtev novog protesta biće utvrđivanje odgovornosti Agencije za privatizaciju kao i svih nadležnih institucija koje su omogućavale privatizacionu pljačku – a u skladu s tim i ukidanje ove Agencije, koja je, ne ispunjavajući svoje obaveze, ili ih ispunjavajući selektivno i nepravilno, doprinela propasti ogromnog broja preduzeća. Od 2284 privatizovanih firmi 1070 njih završilo je u stečaju, dok je od 664 raskida kupoprodajnih ugovora većina njih usledila tek pošto su se preduzeća već našla na rubu propasti. S druge strane, u 253 privatizovana poljoprivredna preduzeća otpušteno je preko 65.000 poljoprivrednih radnika, a do poništenja ugovora u nekih šezdeset preduzeća došlo je tek nakon što je u njima otuđena sva mehanizacija i druga oprema. Jednim od glavnih krivaca za taj kolaps može se smatrati upravo Agencija za privatizaciju, koja je ignorisala brojne radničke ukaze, dopuštala gašenje proizvodnje, rasprodaju fabričke imovine i neosnovana hipotekarna zaduživanja: a ne ispitujući poreklo novca uloženog u privatizaciju omogućila je i da se kao kupci pojave ljudi sa policijskih poternica, narko dileri i slični „biznismeni“ – što je više nego dovoljna potvrda njene neefikasnosti i razlog za njeno ukidanje. Drugi zahtev Pokreta za slobodu biće donošenje zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji, čime bi se obezbedilo da i u budućnosti niko ne prođe nekažnjeno za uništavanje privrede; a Pokret neće odustati ni od svog ranijeg zahteva, da se radnici obeštete zbog uništavanja njihovih fabrika i radnih mesta, i to na taj način što bi se obnovila proizvodnja u njihovim preduzećima. Radi rešenja ovog gorućeg problema radničke grupe već su, na poziv gospodina Antića, Predsedništvu dostavile brojne dopise o situaciji u svojim firmama, kao i predloge za njihov oporavak, koje je Predsedništvo prosledilo nadležnim institucijama: ali na te dopise do sad nije bilo nikakvog odgovora. Pokret za slobodu zato ponovo predlaže formiranje radnih grupa u kojima bi predstavnici samih radnika sarađivali sa odgovarajućim institucijama, i u kojima bi se zajednički radilo na obnavljanju proizvodnje – podsećajući na to da postoje brojni načini na koje bi država u tome mogla uzeti učešća, i kasnije povratiti svoja potencijalna ulaganja. Kao sledeći zahtev istaknuta je neophodnost obnove domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija. Strane firme u Srbiji dobijaju 5 do 10 hiljada evra po otvorenom radnom mestu, dok domaća preduzeća propadaju u samo par godina po svojoj privatizaciji: pri čemu je korupcija političara koji omogućavaju takvo poslovanje skoro nedokaziva. Najveći je problem, po rečima Srećkovića, to što ni sadašnja vlast nema nikakvu viziju privrede koja ne bi bila zasnovana na ideologiji slobodnog tržišta, stranih investicija i društvenog uređenja koje propisuju međunarodne finansijske institucije: što je i pod prethodnim režimom u Srbiji značilo samo eksploataciju i poniženje radne snage i onemogućavanje suverenog i samoodrživog razvoja. Najbolji primer za to daje Ju-es stil, koji je, otišavši iz Smedereva, za sobom ostavio socijalnu katastrofu – kao što je učinio i u Pitsburgu, sedamdesetih, kad je zbog njega ostalo bez posla 10.000 ljudi. Umesto besplodne saradnje sa stranim investitorima, rešenje treba tražiti u suverenoj domaćoj ekonomiji, smatra Srećković, podsećajući da je jedan od razloga opstanka Srbije pod sankcijama devedesetih billa razvijena poljoprivredna proizvodnja i jaka domaća farmaceutska industrija. Najzad, Pokret za slobodu zahtevaće i sprečavanje dalje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta. Rok koji predviđa omogućavanje prodaje zemljišta strancima četiri godine nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji dogovoren je očigledno i isključivo u interesu preprodavaca, kojima je jedini cilj da što pre prodaju jeftino stečeno zemljište po skupim evropskim cenama. To je zemljište, šta više, i prisvojeno na nezakonit način, budući da je veći broj otkupljenih parcela bio u državnom ili zadružnom vlasništvu, i promena njegovog oblika svojine bila je potpuno nepropisna.

Nova protestna šetnja POKRETA ZA SLOBODU održaće se u ponedeljak, 18. februara, okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju u 16 časova. Protestna kolona će se od Agencije za privatizaciju uputiti ka Skupštini Srbije i Ministarstvu ekonomije a zatim ka Predsedništvu, gde očekujemo nastavak pregovora započetih na prethodnom protestu. ZAHTEVAMO: - Utvrđivanje odgovornosti države i nadležnih institucija za privatizacionu pljačku. - Utvrđivanje odgovornosti i ukidanje Agencije za privatizaciju. - Donošenje Zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji. - Obnavljanje proizvodnje u oštećenim preduzećima. - Obnavljanje domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija. - Zaustavljanje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta. DOĐITE da ZAJEDNO stvaramo BUDUĆNOST POKRET ZA SLOBODU -------------------------------------------------- Saopštenje Koordinacionog odbora radničko-seljačkih organizacija Radnički protesti u poslednjoj deceniji, direktno i indirektno, doveli su do određenih pozitivnih promena u našem društvu. Međutim, ostalo je još mnogo toga što treba menjati. U ponedeljak, 18. februara u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju nastavljamo našu višegodišnju borbu protiv korupcije u privatizaciji. Kao i svi nedavni protesti u organizaciji POKRETA ZA SLOBODU i ovaj je posvećen uspomeni na VERICU BARAĆ, osobu koja se najviše zalagala da se i u našoj zemlji poštuju prava običnih ljudi. Pozivamo sve radnike, udruženja i sindikate koji brinu o opštem interesu društva u kojem živimo da nam se priključe i podrže protest. Svi zajedno do pobede! Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija ------- Pokret Ravnopravnost, Zrenjanin Udruženje Solidarnost, Subotica Pokret akcionara, radnika i sindikata, Kragujevac Udruženje Paori, Crepaja Udruženje Obruč, Ratkovo Građansko-sindikalni front, Vršac Udruženje bivših radnika Zastave elektro, Rača Udruženje akcionara i bivših radnika Srboleka, Beograd Udruženje za zaštitu prava radnika Uranak, Rakovica Samostalni sindikat UP ‘‘Tri grozda‘‘ Samostalni sindikat metalaca Srbije Minel Transformatori Savez samostalnih sindikata Srbije u IP “Prosveta“ a.d, Beograd Udruženje akcionara IP “Prosveta“ a.d, Beograd Pokret za slobodu

U Pokretu za slobodu, koji okuplja radnike, kažu da hapšenja vlasnika firmi nisu dovoljna i da bi glavni cilj vlasti morao biti oporavak preduzeća, izvještava novinarka Al Jazeere Jelena Milutinović.

Konferencija POKRETA ZA SLOBODU - ''BORBA ZA BUDUĆNOST'' - održana je 2. decembra u zgradi REX-a, u Beogradu. Brojni akteri iz Srbije i okolnih zemalja govorili su o situaciji u kojoj se trenutno nalazimo; posebno o dve glavne teme - radničkom otporu deindustrijalizaciji i seoskom otporu otimanju zemlje. U osnovi i deindustrijalizacije i otimanja zemlje nalazi se privatizacija, pa je konferencija trebalo da stvori osnovu za povezivanje narodnih otpora ovim procesima u zajednički front za reindustrijalizaciju i suvereno, samoodrživo društvo u kojem bi poljoprivreda bila oslobođena kontrole koju je krupni kapital uspostavio nad njom. Prisustvo radnika, aktivista i sindikalista iz Srbije i okolnih zemalja – Hrvatske i Slovenije – imalo je za cilj stvaranje zajedničkog balkanskog otpora procesu privatizacije.

Svim radničkim grupama koje učestvuju u protestima POKRETA ZA SLOBODU Poštovani, Nakon prošlonedeljnog pismenog odgovora, danas smo iz kabineta predsednika Nikolića dobili i telefonski poziv u kojem se još jednom potvrđuje da su naši zahtevi uzeti u razmatranje, poslati nadležnim institucijama i da uskoro možemo očekivati odgovor za svako pojedinačno preduzeće. Predsedništvo nas takođe uverava da ima razumevanja za tešku situaciju u kojoj se radnici ovih preduzeća nalaze i jos jednom nas moli za strpljenje. Srdačan pozdrav, POKRET ZA SLOBODU

Konferencija POKRETA ZA SLOBODU, 2. decembra 2012. u 13 časova, u REX-u, ul. Jevrejska br. 16 Beograd

- BORBA ZA BUDUĆNOST-

OTPOR DEINDUSTRIJALIZACIJI I OTIMANJU ZEMLJE

Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću

Poštovani predsedniče, prilikom našeg protesta ispred Predsedništva 14. septembra 2012. godine, postigli smo dogovor sa vašim savetnikom za pravna pitanja, profesorom Oliverom Antićem, da Predsedništvu dostavljamo informacije o načinu na koji su uništena preduzeća radnika koji su učestvovali u protestu, a čiji je glavni zahtev bio obnova proizvodnje u preduzećima u kojima je bilo spornih privatizacija.

Iako iz vaše perspektive, u moru drugih državničkih obaveza, taj zahtev može izgledati kao manje prioritetan, za radnike kojima egzistencija zavisi od obnove ili očuvanja proizvodnje u njihovim preduzećima on je od najveće važnosti. U periodu nakon protesta, radnici su se angažovali na pripremanju opsežnih dopisa o načinu na koji su njihova preduzeća uništavana; kao i na osmišljavanju predloga kako obnoviti proizvodnju u svakom pojedinačnom preduzeću. Dostavili smo vam do sada već nekoliko tih dopisa, a još ih je u pripremi. Međutim, do sada radnici nisu dobili nikakav odgovor šta se preduzima u svrhu rešavanja ovih problema, niti su pozvani na razgovor od strane nadležnih institucija. Nedavno ste bili na otvaranju pogona nemačke kompanije u Zrenjaninu, koja od države dobija 5.000 evra po svakom radnom mestu. U istom tom gradu, ’’Jugoremediji’’, domaćoj fabrici lekova koja ima sve uslove za proizvodnju, isključena je struja s namerom uvođenja u stečaj. ’’Srbolek’’ iz Beograda, najstarija srpska fabrika lekova, ne proizvodi ništa jer je u stečaju, iako joj druge firme duguju više nego što je sama zadužena. U dopisima smo vam takođe predstavili udes preduzeća ’’Sever’’ iz Subotice, najvećeg domaćeg ugostiteljskog preduzeća ’’Tri grozda’’ iz Beograda, neizvesnu sudbinu Rafinerije nafte Beograd, itd. Priprema novih dopisa i od nas, kao organizacije koja predvodi tu borbu, i od radnika koji u njoj učestvuju zahteva dosta truda, a da pri tom još ne znamo da li je nova vlast zaista zainteresovana da ispravi nanetu nepravdu i obnovi domaću privredu, uništenu od strane prethodne vlasti i vaših sadašnjih koalicionih partnera. Bez hitne i razumne državne intervencije u ovim fabrikama o kojima vas izveštavamo putem dopisa, i to intervencije uz konsultovanje radnika, u Srbiji će na kraju poslovati samo strane kompanije koje po radnom mestu uzimaju 5 i više hiljada evra. Mi ćemo nastaviti da pripremamo nove proteste, uz kratku napomenu da smo ovakvo ignorisanje radničkih dopisa već videli – kod bivše vlasti. 3. decembra u 12 časova okupićemo se sa radničkim predstavnicima ispred Predsedništva Srbije. Tom prilikom nam možete dati uopšten odgovor na ovo pismo i saopštiti nam da li nova vlast radi nešto po pitanju obnove proizvodnje i da li je spremna za trajnu komunikaciju sa prevarenim radnicima. Do tada ćemo vam dostaviti dopise i za druga oštećena preduzeća. Odgovor nam možete poslati i ranije na i-mejl info@pokret.net, pa neće biti potrebe za našim okupljanjem. Ukoliko, međutim, ni 3. decembra odgovora ne bude, ne preostaje nam ništa drugo sem da sazovemo novi radnički protest - što će oštećenim radnicima predstavljati samo dodatni nepotrebni napor u njihovoj borbi za pravdu.

Srdačan pozdrav, Milenko Srećković POKRET ZA SLOBODU www.pokret.net info@pokret.net Br. tel: 062/234.251 i 063/83.83.882