ZRENjANIN - Neisplaćene zarade i otpremnine, neuplaćeni doprinosi, loši ugovori o privatizaciji, ali i nezadovoljstvo zbog načina na koji se vlast odnosi prema problemima koji bukvalno dovode u pitanje egzistenciju na hiljade radničkih porodica, razlozi su zbog kojih su štrajkački odbori iz nekoliko fabrika širom Srbije, a predvođeni bivšim radnicima zrenjaninskog “Šinvoza” i BEK, osnovali Koordinacioni odbor radničkih protesta (KORP).
Saopštenje, 14. januar 2010. godine
R a č a k r a g u j e v a č k aZahvaljujući zalaganju radnika da se poštuju zakon i ugovor o privatizaciji, pred «Zastavom elektro» se danas otvaraju mogućnosti poslovno-tehničke saradnje sa takvim gigantima automobilske industrije kao što su «Delfi» i «Fiat automobili Srbija».
Radislav Stojanov (1968 - 2008)
Preminuo je 16.januara 2008, tokom protesta radnika ''Šinvoza'' iz Zrenjanina, u noći provedenoj u zgradi Doma Sindikata u Beogradu.
Iskustvo ’’Zastave elektro’’ iz Rače
Rača kragujevačka je do pre samo godinu dana veće interesovanje privlačila isključivo kao mesto rođenja vođe Prvog srpskog ustanka.Malena varoš na pola puta između Kragujevca i Topole, međutim, tokom 2009. godine privukla je pažnju događajima koji su predstavljali vrhunac dvodecenijskog upropašćavanja industrije i privrede, ne samo u Rači, već u čitavoj Srbiji.
Jamal Juma’ je uhapšen od strane izraelskih vlasti 16. decembra. Ovo hapšenje sledi nakon zatvaranja Mohammada Othmana, još jednog aktiviste pokreta Stop the Wall, kao i Abdallaha Abu Rahmeha, vodeće figure u Bil’in narodnom komitetu protiv zida, kao i desetina drugih koji su trenutno u zatvoru zbog svojih akcija i izjava protiv zida. Ovo poslednje hapšenje je još jedna eskalacija izraelskih napada na branioce palestinskih ljudskih prava i nastavak suzbijajanja prava na slobodu izražavanja i slobodu udruživanja.
Haotična reforma visokog obrazovanjaU poslednja tri meseca 2009. godine održani su masovniji studentski protesti koji su se sastojali od zajedničke šetnje studenata više fakulteta Beogradskog i Umetničkog univerziteta, blokade ulica i Brankovog mosta, velike medijske pažnje, i šire podrške one javnosti koja brine o socijalnim problemima. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije 2003. godine od strane Srbije i njenim implementiranjem 2005. godine, uz uvođenje školarina koje svake godine postaju sve veće, započeta je reforma visokog školstva koja je haotična i neizvesna i koja je od 2005. svake godine prouzrokovala različite oblike studentskog protesta (od štrajka glađu, preko blokade fakulteta i rektorata, pa do protestnih šetnji). Neki zahtevi su u decembru, nakon poslednjeg protesta, usvojeni, ali je stvarno rešavanje problema koji dovode do protesta opet odloženo na neodređeni period.
Suočeni sa neodgovornim ponašanjem državnih organa, radnici “Trudbenik gradnje” bili su primorani da započnu sa blokadom ulice ispred prostorija Agencije za privatizaciju na Terazijama, kako bi skrenuli pažnju javnosti na propadanje svog preduzeća i gašenje radnih mesta.
Molimo građane Beograda da imaju razumevanja, jer je u pitanju iznuđen potez koji ima za cilj da se primeni Zakon o privatizaciji i sačuva proizvodnja u preduzeću od kog živi više od dve stotine radničkih porodica.
Координациони одбор радничких протеста у Србији основали су радници и мали акционари седам предузећа: „Југоремедија“, „Шинвоз“ и БЕК из Зрењанина, „Застава електро“ из Раче, „Раваница“ из Ћуприје, „Срболек“ и „Трудбеник“ из Београда. Проблеми су нам различити, али циљ је исти – трагамо за начином да сачувамо и развијамо производњу, чувајући тако и своја радна места. Радници „Југоремедије“, „Заставе електро“ и „Раванице“ захваљујући солидарној и упорној борби успели су да сачувају своје фабрике, међутим ти резултати нису трајни, и морају се заштитити и учврстити. Радници и мали акционари „Трудбеника“, „Срболека“, „Шинвоза“ и БЕК-а још увек су у протесту. За њих позитивна искуства „Југоремедије“, „Заставе електро“ и „Раванице“ значе да борба има шансе за успех. За оне који су постигли успех, борба радника „Шинвоза“, „Трудбеника“, БЕК-а и „Срболека“ значи шансу да у даљој борби не остану сами.
Iskustvo »Ravanice« iz Ćuprije
Radnice i radnici »Ravanice« iz Ćuprije na vreme su pokrenuli proteste kako bi predupredili privatizaciju koja bi ih ostavila bez radnih mesta i upropastila fabriku. U razgovoru sa Draganom Mitrović, predsednicom Štrajkačkog odbora DP »Ravanice« i predstavnicom ovog radničkog kolektiva u Koordinacionom odboru radničkih protesta, pokušaćemo da prenesemo iskustvo uspešnog radničkog organizovanja u odbrani njihovih prava.
Saopštenje za javnost Pokreta za slobodu i Koordinacionog odbora radničkih protestaPismo podrške protestu studenata Beogradskog UniverzitetaDragi studenti i buduće kolege,Već decenijama suočeni smo sa neodgovornim odnosom vlasti prema privredi naše zemlje, što za posledicu ima sve veću ekonomsku neravnopravnost i opadanje životnog standarda velikog broja stanovnika. Ekonomska degradacija, deindustrijalizacija i politička korupcija uslovljeni su pretežno okolnostima specifičnim za našu istoriju i politički život, ali odražavaju i globalne tokove izražene u sve većem prilagođavanju svih aspekata društva isključivo potrebama onih pojedinaca i korporacija koji imaju monopol kako nad tržištem tako i nad političkim odlučivanjem. Obrazovni sistem takođe doživljava svoju komercijalizaciju i opadanje kvaliteta nastave pre svega usled procesa njegove reforme, poznate pod imenom Bolonjski proces, kao i uvođenja sve većih studijskih školarina.
Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji
Beograd, 26. oktobar 2009. godineZAHTEVAMO DA AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU
HITNO SPREČI PROPADANJE ”TRUDBENIK GRADNJE”Ukoliko Agencija za privatizaciju hitno ne preduzme mere kako bi se sprečilo kršenje zakona i ugovora u privatizaciji „Trudbenik gradnje“, posledice po preduzeće i njegove radnike mogu biti katastrofalne.
Na zahtev malih akcionara “Srboleka” Trgovinski sud u Beogradu doneo je 14. septembra rešenje kojim se ovom preduzeću nalaže da održi redovnu godišnju skupštinu.
KOORDINACIONI ODBOR RADNIČKIH PROTESTA USVOJIO PLATFORMU
Stati na put bezakonju
Štrajkači sedam preduzeća zahtevaju da vlada hitno preduzme neophodne mere i uvede red u privatizaciju
[Glas javnosti; 28. septembar 2009]
Александар Тодоровић, борац за признавање права људи које је Словенија избрисала из списка држављана, покушао самоубиство.
